Zašto beba hrče – kada je vreme za posetu pedijatru?

Novorođenčad često dišu veoma bučno, a ovo se posebno primećuje tokom sna. U najvećem broju slučajeva kada beba hrče nema mesta zabrinutosti, ali je ponekad potrebno potražiti i stručnu pomoć.

Ponekad dečije teško i nepravilno disanje može zvučati kao hrkanje, ali u većini slučajeva ovi zvuci nisu znak nečeg opasnog. Ipak nekad se zabrinemo kada dete hrče, više nego kada dete ne spava po celu noć.

Nosni prolazi novorođenčadi su veoma mali, tako da i najmanji deo suvoće ili viška sluzi u nosu može dovesti do hrkanja ili bučnog disanja. Ponekad, ono što zvuči kao hrkanje je samo način kako bebe uobičajno dišu. Kako rastu, disanje novorođenčeta obično postaje tiše i pravilnije.

Međutim, ako vaša beba počne da hrče i ima druge simptome, poželećete da se uverite da ti zvukovi nisu pokazatelj nečeg ozbiljnijeg. Zašto beba hrče i kako da znam da li je to nešto zbog čega treba brinuti?

Mogući uzroci hrkanja kod beba

Začepljen nos 

Veoma često bebe koje hrču jednostavno imaju začepljene noseve. Ako je to slučaj, nazalne blokade se mogu očistiti i smetnje otkloniti upotrebom fizioloških kapi. Kako bebe rastu, veličina njihovih nozdrva se povećava, a problem hrkanja obično nestaje sa godinama.

Međutim, hrkanje povremeno može ukazivati na ozbiljnije probleme. Ako se hrkanje vaše bebe nastavi i pogorša nakon upotrebe fizioloških kapi, preporučujemo vam da snimite zvukove mobilnim telefonom i pustite ih na pregledu kod pedijatra.

Drugi uzroci hrkanja

Glasno hrkanje može biti znak mnogih stvari, uključujući uvećane krajnike ili adenoide, zakrivljeni septum ili čak apneju u snu.

Iako je hrkanje samo način na koji naše telo proizvodi zvuk, ovo često može biti simptom većeg problema, a svi mogući problemi otežavaju našoj deci I bebama da dišu i kvalitetno spavaju.

Devijacija septuma može biti relativno česta pojava u prvim danima nakon rođenja, javlja se u skoro 20 procenata kod svih novorođenčadi. Međutim, mnoge od ovih beba nemaju simptome lošeg disanja zbog ovoga, i to može da se reši vremenom. Ipak, verovatnije je da će se drugi uzroci hrkanja pojaviti kod starije dece nego kod beba. 

Iako mnoga deca hrču, samo jedan do tri procenta dece iskusi apneju u snu, a velike su šanse da imaju između tri i šest godina. Zabrinutost sledi i ukoliko vaš mališan diše na usta. Dete koje hrče, slabo jede ili ne dobija na težini može imati značajne probleme sa ustima, grlom, plućima ili srcem. Mnogi od ovih problema bi najverovatnije bili poznati relativno rano u životu deteta, ali se mogu razviti tokom prve godine.

Laringomalacija

Hrkanje kod beba takođe može biti znak laringomalacije. Ovo stanje uzrokuje omekšavanje tkiva govorne kutije ili larinksa. Struktura larinksa je deformisana i fleksibilna, što uzrokuje da tkiva padaju preko otvora disajnih puteva i delimično ga blokiraju.

Kod čak devedeset procenata dece njihovi simptomi nestaju bez lečenja. Stanje obično nestaje samo u periodu od 18 do 20 meseci starosti. Za vrlo malo beba sa teškom laringomalacijom koja ometa disanje ili jelo, može se koristiti cev za disanje ili se može izvesti rekonstruktivna operacija. Cevi za disanje povremeno mogu izazvati infekcije, što može dovesti i do potrebe za rekonstruktivnom hirurgijom.

Posledice nepravilnog sna

Deca koja obično hrču možda neće dobiti odgovarajuće duboke talase sna ako imaju i apneju u snu. Njihova tela ih mogu probuditi zbog otežanog disanja i nakupljanja ugljen-dioksida u delimično oštećenim ili blokiranim disajnim putevima. Ne samo da je otežano disanje bučno, već ometa pravilan san, izazivajući dodatne probleme. 

Nedostatak sna može biti štetan za rast i razvoj. Čak se može povezati sa:

• slabim povećanjem telesne težine
• ponašanjem koje liči na poremećaj pažnje i
  hiperaktivnost (ADHD)
• mokrenjem u krevet
• noćnim strahovima
• gojaznošću 

Svako dete sa sledećim simptomima treba da bude u potpunosti procenjeno od strane pedijatra: 

• teško spava noću
• otežano disanje tokom dana
• lako se navijati
• teško jede i slabo dobija na težini
• hrkanje sa dugim pauzama (više od deset sekundi)
  između udisaja

Testiranje spavanja i drugi pregledi

Dok se testovi spavanja obično preporučuju starijoj deci, to je procedura koja bi mogla biti neophodna ako dete ima abnormalne probleme sa hrkanjem koji su počeli u detinjstvu.

Ako vaš beba ili dete treba da se podvrgnu testovima spavanja ili polisomnogramu, preporučujemo vam da obavezno obavite ovaj pregled.

Drugi medicinski pregledi za bebe i decu koja hrču mogu uključivati:

• endoskopski pregledi za pružanje direktnog pogleda na disajne puteve
• testovi plućne funkcije (PFT) za procenu pluća
• CT skeniranja
• MRI testovi
• projekcije glasa i gutanja

Hrkanje kod beba retko je rezultat ozbiljnog zdravstvenog stanja. Začepljeni nosići, najčešći uzrok hrkanja, mogu se lečiti jednostavnim kućnim lekovima ili im uopšte nije potreban nikakav tretman. Devijacija septuma ili laringomalacija takođe možda neće zahtevati nikakav tretman. Ponekad je dovoljno i proveriti da li je vazduh u sobi u kojoj beba spava dovoljno vlažan i ukoliko nije – postaviti ovlaživače vazduha.

Međutim, ako ste zabrinuti zbog hrkanja ili disanja vašeg deteta, zakažite sastanak sa njegovim pedijatrom. Doktor može razgovarati sa vama, pregledati vašu bebu i izvršiti testove i pregled ukoliko je potrebno da utvrdi koji je tačno uzrok hrkanja I najbolje vas posavetovati kako da pomognete svom detetu na pravi način.