Zašto se moja beba često budi noću?

Upravo to bi moglo biti najčešće pitanje koje svi roditelji postavljaju.

Da li je to prekretnica u razvoju? Regresija? Da li spavaju previše tokom dana ili premalo? Možda su samo gladni. Možda im je prevruće ili prehladno. Raste zubić ili ima grčeve?

Pa, istina je da to može biti bilo koja od tih stvari, i da može biti kombinacija nekoliko njih.

Ono što to znači, a čega ste verovatno već svesni, jeste da je bebin san izuzetno komplikovan.

Njihova tela i mozgovi brzo prolaze kroz značajne promene, a dok savladaju jednu promenu, pojaviće se nova.

Faktori koje možete kontrolisati

Očigledno, postoje faktori koje možete kontrolisati. Ako je bebi prevruće, možete pojačati klimu, skinuti komad odeće ili staviti ventilator u sobu. Ako im izbijaju zubi, malo gela za zubiće često može rešiti problem, barem privremeno.

To su jednostavna rešenja za jednostavne probleme.

Rešenje nije tako jednostavno i isto za sve

Razlog zašto većina ljudi ima tako puno problema sa spavanjem svojih beba je što rešenje nije tako jednostavno i isto za sve.

Zamislite ovaj scenario: 18-mesečno dete dobija dosta svežeg vazduha i sunčeve svetlosti tokom dana, lako ima duge, mirne dremke, ali kada vreme za spavanje dođe, odjednom je puno energije i želi da se igra. Kada im kažete da je vreme za spavanje, oni se uznemire i vreme za spavanje postaje bitka. Kada konačno zaspe, probudi se nekoliko puta noću i nikad ne spava nakon 5:30 ujutru.

Pa šta se dešava? Da li beba previše spava tokom dana?

To bi sigurno bila razumna pretpostavka. Na kraju krajeva, ako bismo mi odrasli spavali po tri sata popodne, postoji velika šansa da bismo te noći teško zaspali i mirno prespavali noć.

Nasuprot ovom verovanju suprotno je gotovo uvek slučaj. Ono što beba pokazuje u ovom scenariju je zapravo potreba za više sna, a ne manje.

Kako sistem spavanja funkcioniše?

Da biste razumeli ovo kontraintuitivno razmišljanje, prvo malo pozadine o tome kako celi ovaj sistem spavanja funkcioniše.

Kortizol

Otprilike tri sata pre nego što smo prirodno spremni da se probudimo, naša tela počinju da luče hormon koji se zove kortizol, a ako ste pre toga čitali o bebinom snu, pogled na tu reč verovatno će vas naterati da se trgnete. Bar malo.

Kortizol je stišući hormon, a proizvodi se i u vreme stresa kako bi povećao broj otkucaja srca i stimulisao nervni sistem (u slučaju, na primer, kad vas napadne medved), ali ujutro samo pokušava da nas pokrene. Zamislite to kao kofein majke prirode.

I ako je kortizol naša jutarnja šolja kafe, melatonin je naša večernja šolja čaja.

Melatonin

Kada sunce počne da zalazi, naša tela prepoznaju početak noći i počinju proizvoditi ovaj divni hormon koji izaziva san, hormon koji nam pomaže da zaspimo i spavamo do jutra, kada celi proces počinje izpočetka. Proizvodnja  je povećana i počinje ranije uveče ako se probudimo na lepoj, jakoj sunčevoj svetlosti.

Sistem ipak nije savršen

Ali koliko god da je ovaj sistem lepo osmišljen, nije savršen i lako ga je zbuniti. Dakle, u situaciji deteta koju smo prethodno opisali, evo šta se dešava…

Beba odlično drema tokom dana, što je očigledno divno, jer vi možete da popijete kafu, skuvate nešto, ili onih retkih dana odgledate film. I gde je tu problem? Beba provodi puno vremena na otvorenom (što je svakako dobro i važno), tako da je njeno telo spremno da izbaci malo melatonina kada dođe noć. Pa otkud onda taj nalet energije neposredno pre spavanja?

Dakle, kada telo bebe počne da proizvodi melatonin, postoji uzak vremenski period kada telo očekuje da će beba zaspati. Na kraju krajeva, ona je beba. Zašto ona mora ostati budna? Ona ne gleda Netflix i još nije otkrila internet.

Mozak instinktivno odlučuje da nešto nije u redu; da iz bilo kog razloga beba ne može da spava (verovatno zato što, znate, medved napada) A ako beba ima medveda od kojeg treba bežati, dodavanje injekcije kortizola trebalo bi da poveća njene šanse za preživljavanje.

Dakle, to je upravo ono što njeno telo radi. Bebin sistem počinje da luči kortizol i, pre nego što to primetite, ona je malo nervozna. To se često manifestuje u obliku razigranosti i obilja energije. Ukratko, beba je promašila prozor i sada će teško zaspati, ali njeno ponašanje ukazuje na sve osim na pospanost.

Kakve sve ovo ima veze sa strašnim buđenjem u 3 ujutro?

Evo šta se dešava… Pod pretpostavkom da je cirkadijalni ritam vaše bebe programiran za buđenje u 6 ujutro, njeno telo počinje da luči kortizol tri sata pre toga. U tom trenutku, proizvodnja melatonina je prestala za noć. Dakle, beba dolazi do kraja ciklusa spavanja oko 3 ujutru. Ona dođe u to “polu budno” stanje, a sada ima malo stimulansa i nema prirodnog sedativa. Ovo, u kombinaciji sa nedostatkom samostalnih veština uspavljivanja, znači da će se beba verovatno u potpunosti probuditi i da će joj se zaista biti teško da ponovo zaspe bez uspavljivanja na koje je navikla.

Kako da to popravim?

A sada za veliko pitanje za koje ste se verovatno nadali da ću možda imati odgovor. Kako da to popravim?

Iako nema brzog rešenja za prilagođavanje bebinog rasporeda proizvodnji hormona, svakako joj možete pomoći tako što ćete je izvoditi na otvoreno što je više moguće. Kao što sam već spomenula, prirodno svetlo tokom dana je velika podrška za proizvodnju melatonina noću.

Zaboravite noćno svetlo. Snu pomaže i to da se obezbedi da bebina soba bude što tamnija noću i da počnete da gasite ili prigušujete svetla u kući najmanje sat vremena pre nego što je stavite u krevet. Simulacija zalaska sunca će pomoći da se pokrene proizvodnja melatonina tako da bude u punom zamahu kada ona ode u krevetić.

Izbegavajte bilo kakav TV, telefon, tablet ili ekran bilo koje vrste sat pre spavanja (po mogućnosti čak i duže) jer ovi uređaji emituju gejzir plave svetlosti, koji će stimulisati proizvodnju kortizola upravo u vreme kada to pokušavate izbeći.

Ali iznad svega, način broj jedan da pomognete svojoj bebi da spava celu noć je da je naviknete na predvidljiv, dosledan raspored spavanja i naučite je veštinama koje su joj potrebne da samostalno zaspi.

Ono što treba da znate je da nikada nećete u potpunosti sprečiti noćna buđenja. Svi se budimo noću, bez obzira na godine. Kao odrasli, mi jednostavno imamo sposobnost da mirno procenimo situaciju kada se probudimo u mraku, shvatimo gde smo, vidimo da je još uvek noć i odmah nastavimo da spavamo. Većinu vremena se ni ne sećamo sledećeg jutra da smo se nakratko probudili.

Dakle, iako ne možemo sprečiti bebu da se budi noću, možemo joj pomoći da nauči da prepozna da je bezbedna, na poznatoj teritoriji, još uvek umorna i sposobna da sama zaspi. 

I premda znam da sam to ranije spomenula, uvek bi trebalo proveriti i osigurati da je bebina soba apsolutno, 100% bez medveda. Buđenje uz režanje velikog mede definitivno će promeniti navike spavanja vaše bebe.